Na koncertu omiljenih ostvarenja klasične glazbe Classical Favorites u Areni u Puli u petak 9. srpnja u 21,30, uz jednu od najpoznatijih simfonija uopće Dvořákovu Devetu simfoniju „Iz Novoga svijeta“ i Gershwinovu „Rapsodiju u plavom“, pod dirigentskim vodstvom Valentina Egela šefa-dirigenta Riječkog simfonijskog orkestra, bit će izveden i Ravelov „Bolero“. A uz „Bolero“ – atraktivni akrobatsko-plesni spektakl!
Danas jedan od vodećih europskih koreografa, Grk Andonis Foniadakis gotovo je proročki predvidio zabranu fizičkoga kontakta koji se u baletu inače podrazumijeva. Naime, u njegovom „Boleru“ za riječki Balet, još je na premijeri 9. studenoga 2018. plesalo i na trampolinima odskakivalo pet plesača, svatko u svome prostoru. Reakcije fascinirane publike ekstatične su od tada nadalje na svim izvedbama u Rijeci i na brojnim gostovanjima. Osmero plesačica i plesača bit će raspoređeno na tribinama Arene u Puli za vaš doživljajni krešendo!
Pročitajte što nam je tada koreograf rekao o svome „Boleru“!
„Sinula mi je ideja poskakivanja, jer što sam više slušao glazbu vodio me ritam iza melodije. Zadao sam si zatim problematiku trampolina koji služi upravo poskakivanju. Ipak, na njemu ne možeš činiti što hoćeš, prostor i način su itekako određeni i moraš ih poštovati.
Postoji jedna vrsta izolacije. Nema fizičkog kontakta, ali postoji druga vrsta kontakta – onaj mentalni i to na razini Ravelove skladbe. Plesači moraju biti u kombinacijama, moraju raditi jedan suprotno od drugoga, moraju se uskladiti… Dakle, riječ je o komunikaciji koja je mnogo više mentalna nego fizička.
U mojem je radu generalno mnogo fizičkoga. Ispred svega stavljam izvedbu plesača. Ne pokušavam „izbrisati”, ugurati plesače u koncept kako bi služili samo nekoj mojoj konstrukciji već koristim njihovu razigranost, kapacitete, tjelesnost i njihov intelekt, naravno, to nije odvojeno. Izazov postoji, ali je mnogo više od samo fizičkoga. Naporno je, u okvirima izdržljivosti i kontrole, jer morate ustrajati u vremenu, održati se na trampolinu. Za mene je dirljivo što nisu na čvrstom tlu. „Bolero” odaje dojam velike epske snage i monumentalnosti, dok su plesači u situaciji u kojoj stabilnosti nema, što je lijepa kontradikcija.
Kada smo razrađivali ideju s trampolinima, objasnio sam kostimografu svoju želju da na neki način pojačamo ideju poskakivanja, da se naglašeno i jasno u samoj tkanini vidi tečnost pokreta gore i dolje. Razmišljao sam i o bojama. Ravelova glazba ima nešto snažno i pozitivno, svečano i važno“, riječi su koreografa Andonisa Foniadakisa.
Financijer
